Sve u svemu

Živeo je u jednoj duguljastoj sobi koju je imao sam za sebe. Ostali su morali da dele svoje jedni sa drugima. Stan se nalazio na četvrtom spratu jedne svetlo žute zgrade, osrednje visine. Ta zgrada ličila je na sve ostale koje su bile oko nje. Sasvim obične zgrade. Sve su bile svetlo žute i imale su pravougaone prozore koji su noću svetleli u narandžastoj, braon ili žutoj boji. Grupica tih zgrada izdizala se pored nekog groblja čija ograda je lako mogla da se pobrka sa ogradom zabavišta.
Dani su mu u glavnom bili prazni i retko se viđao sa ljudima. Razgovarao je samo sa prodavačicama, profesorima sa fakulteta, ponekad po kojim poznanikom ili studentom, ali svi ti razgovori su bili vrlo površni. Razgovarao je samo zato što je to bilo neophodno.
Susrete sa ljudima smatrao je nepotrebnim ukoliko oni nisu služili nekoj jasno određenoj svrsi – hrana, pare, fakultet i naravno seks.
U svojoj duguljastoj sobi imao je jednu akustičnu gitaru, i ponekad bi od par osnovnih akorada sklapao pesme koje nikome nije dozvoljavao da ih poslušaju. Nije voleo da sluša mišljenja drugih ljudi. Slušao je i svirao neki noviji, alternativni rock. Maštao je da će jednog dana živeti od svojih pesama, ali nikada sebi nije priznavao da zapravo nije imao pojma kako. Nove pesme stvarao je sporo, a osim toga, kada bi počeo sa stvaranjem, ubrzo je odustajao, odložio gitaru na stranu i seo za računar da krstari po pornografiji.
Voleo je pornografiju. Dnevno 2-3 puta. 4. Ali imao je i devojku.
- „Vidimo se večeras ;)“, stajalo je u poruci.
Devojka mu je bila prilično ružna, i to je znao i on. Bila je mala i debela, i često je oblačila neke prugaste majice koje su se pripijale uz njene talase sala. Ali nije se trudio da nađe lepšu. Znao je da će mu ova biti verna. On je bio lep, i njoj je izgleda to bilo dovoljno. Volela je njegovo telo, a on njeno samo koristio.
Što se problema u njegovom životu tiče, nije ih bilo mnogo. Živeo je prilično udobno i roditelji su mu slali pare redovno. Tuširao se toplom vodom do mile volje i kupovao je velike količine raznih egzotičnih semenki koje bi posle halapljivo konzumirao u noćima gledanja filmova skinutih sa Interneta. Egzistencija mu je ličila na valjanje među mekim jastucima. Čak i kada bi naišao na neki problem, on bi ga u glavnom rešio tako što je sebi utuvio u glavu da rešenje zapravo nije potrebno i da taj problem zapravo i ne postoji. Svoje meke jastuke držao je blizu sebe, a ostalo ga nije nimalo zanimalo.

Bilo je veče i čulo se kucanje na vratima.
- „Ja sam!“, izazovno se razvuče ženski glas.
Ustao je od računara, odgegao se u labavoj trenerci do vrata i pustio devojku unutra.
Stajala je pred njim sa ogromnim osmehom oduševljenja i oba njena stopala bila su uperena pravo u njega, a on joj je nežno dotakao kukove, samo na trenutak, i poljubili su se.
- „Uđi u sobu. Doneću ti nešto.“, reče on i ode do kuhinje u kojoj je njegov cimer jeo cornflakes za stolom, zveckajući posudom. Podigao je pogled i progutao zalogaj.
- „Hm?“, blenu cimer glupavo.
- „Ništa, samo ti jedi.“
Prošao je pored njega, iz frižidera je izvadio puding od vanile i krenuo nazad dok se puding na tacni tresao.
- „Šta ti je to?“, upita ga cimer, iskreno začuđen.
Bez reči je nastavio da se kreće prema sobici sa devojkom, dok je iz kuhinje dopiralo:
- „Ej, pazi, napravio je puding za svoju žensku!“

Držeći tacnu u ruci, nogom je gurnuo vrata i ušao u sobu gde ga je na krevetu čekala devojka, sva iznenađena i ushićena kad je ugledala šta je na tacni. Da li je to zato što nije navikla na ovakve male gestove pažnje ili zato što je jednostavno volela da jede, ostaće tajna. Ali bila je vesela, poskočila je i uzela tacnu iz ruku svog momka i šašavo ga cmoknuvši u obraz stavila je poslasticu na sto. Zatim su oboje seli na krevet, jedni pored drugog i njihova lica su poprimila neke vragolaste poluosmehe kad su se pogledali.
- „I šta je sad ovo?“, zadirkivala ga je ona.
On pročisti grlo, nakrivi glavu pa kroz osmeh reče: „Pa vidiš. Za tebe i mene.“
- „Jao, baš lepo! Divan si!“, zastade, pa nestrpljivo prozbori: „Hajde da probamo!“
I uzeše kašike i započeše s unošenjem slatkih pihtijastih zalogaja u usta. Puding je bio fin, nema sumnje. Jeli su i mumlali od zadovoljstva prouzrokovanim prijatnim ukusima.
Konačno da joj pokaže malo ljubavi, mislio je on. Zaslužila je u potpunosti posle toliko mukotrpnog vremena provedenog sa njim, sa momkom koji je osećanja svoje devojke postavljao na dno svojih prioriteta. Sada se popravlja, prosto je prožet ljubavlju.
Jeste mali korak, ali ovo je početak nekog progresa ka usavršavanju njega kao emotivnog bića. Puding. Ljubav. Divno!
- „Šta ti je to po trenerci?“, devojka prestade sa jelom.
Njegove oči pridružiše se njenim u osmatranju trenerke. Bila je poprskana belim, sasušenim flekama u okolini prepona.
Devojka se zgrozi: „Fuj! Šta je ovo?!“
On je ćutao, znao je da oboje znaju šta je. Gledao je u pod.
- „I to pred moj dolazak! Šta?“
- „Ne, to je od...“
- „Hoćeš da kažeš da nisu današnje? Od kad su onda tamo? Još gore!“
- „Ne, pre nego što si došla...“, nespretno je pokušavao da je smiri.
- „Ja sve uradim za tebe, a ovo mi govori da ti ipak nisam dovoljna!“
Kipela je od besa. Bilo je to neobično za nju – nisu navikli ni ona ni on, ali izgleda se kod nje nagomilao gnev kao kod njega griža savesti zbog nedovoljno ukazane ljubavi, i sad je došlo vreme da ga izbaci, da ispusti paru koja je bila pod pritiskom i da malo ispecka svog čoveka. Oči su joj bile besne, a usta i zubi su joj poprimili neki čudovišan izgled.

Ispružio se leđima po krevetu i zagledao se u plafon. Njegov cimer je čučnuo pored njega i blago mu dodirnuo ruku:
- „Otišla, a?“
- „Aha..“, uzdahnuo je i trepnuo.
- „Pa dobro, ništa strašno. Ne osećaš se loše, jel’ tako?“
- „Ne, ne.. u redu sam sasvim.“
- „Dobro, ja sam u kuhinji.“
I cimer ga ostavi samog u sobi da razmišlja o događajima koji su se nedavno zbili. Kakve su ga misli obuzele? Čitalac može da pretpostavi.
„Ne znam da li će se vratiti, ali iako se ne bude vratila – baš me briga. Ionako je bila ružna. Ako dođe do raskida, barem me je poštedela muke i nevolje da ja raskidam sa njom i gledam je kako plače. Tako da, sve je u redu. Napisaću pesmu o ovome.“
Zamislio je sebe kako na bini ispred hiljada ljudi izvodi pesmu o svojoj ružnoj devojci i kako je i ona u masi gledalaca i silno želi da mu se vrati. To je bilo to.
Uzeo je gitaru u ruke i počeo.