Sve u svemu

Dve priče, dva lista papira izbrazdana crnim redovima slova, razgovarale su:
- „Hej, o čemu si ti?“, upita prva.
Druga se trže iz odsutnog sanjarenja i nespretno odvrati:
- „Ja sam o nekoj ženi koja je živela u podrumu i ni sa kim nije pričala. A ti?“
- „To je tajna. Ali svakako ću biti poznatija od tebe.“, rugala se.
- „Ostavi me na miru.“
Priča sa nepoznatom temom pakosno se nasmeši. U glasu ove druge osetila je podrhtavanje koje je odavalo nesigurnost.
- „I šta se dešava sa tom ženom?“
- „Ništa. Ona živi tamo i razmišlja o svom životu.“
- „Ne zvuči mi baš preterano zanimljivo. Sumnjam da će te iko čitati.“
- „A zašto su tvoje šanse veće? Nećeš ni da mi kažeš o čemu si. Sigurno nešto veoma glupo.“, priča o ženi skupi hrabrost.
- „E, pa videćemo.“, odgovori ova samouvereno.
U tom trenutku, u kantu za smeće zavuče se nečija ruka i zgrabi drsku priču. Dok ju je izvlačila iz hrpe izgužvanih papira, ova dobaci:
- „Inače, ja sam priča o našem dijalogu.“
Čuli su se zvuci tabanja po stolu i glađenja papira.