Sve u svemu

Nakon završenog vikenda krunisanog pijanstvom u noći sa subote na nedelju, počinje novi niz radnih dana koji će biti ispunjeni spremanjem za ispite, čitanjem "Puta" ("The Road") od Cormaca McCarthy-a i naravno usavršavanjem veštine pisanja kratkih priča. Takođe, planiram da obnovim i promenim par stvari u stanu - držač za tuš je otpao, vrata kupatila ne mogu da se zatvore, takve stvari... U roditeljskoj kući ne bih primetio ovakve stvari naravno, ne bi mario za njih, ali kada živim sam, jasno mi je kao dan da je red i stanje bilo čega u mom stančiću potpuno moja dužnost. Ostavim li krevet nenamešten, ne može se desiti da ga neko slučajno napravi umesto mene. Ili prljave šolje po pisaćem stolu.
"Put" je složen od kratkih vinjeta, pun je poetskih opisa, zanimljivih detalja... Lako se čita i veoma mi se sviđa. Zahvaljujem Leopardu na preporuci, ali ovu knjigu sam imao još od ranije. Kupio sam je sa 16 godina zato što sam video da je osvojila Pulicerovu nagradu. Znate, hteo sam da čitam nešto, reda radi... I zamrzeo sam je odmah, bila je besmislena. Sad više nije. Još jedna knjiga koju sam zbog sličnog razloga kupio nedavno i smatram da još nisam spreman za nju je "Zen i umetnost održavanja motocikla" od Roberta M. Pirsiga. Možda ste čuli za nju.

Video sam danas nekog čovečuljka na autobuskoj stanici, izgledao je kao Faulkner. Ni njega još nisam čitao, čuo sam da piše o jugu Amerike. Videćemo, polako, naravno.

Lepo je pisati. Pre početka svake priče imam osećaj da se nešto sakuplja unutar mene, crpi se dok pišem i tek kada objavim priču osetim veličinu zalogaja otkinutog od mene. Nije to ništa loše naravno, samo jedan deo sebe izbacujem u formi priče, a na njegovo mesto će polako izrasti nešto novo. Eto toliko od mene, ovog puta ću biti kratak. Misli su mi lake.