Sve u svemu

Vrata pekare su se naglo otvorila i zvuci motora, vrisak i smeh devojaka u minićima i galama njihovih pripitih petlova uletela je u prostoriju u kojoj su kupci u miru mljackali svoje perece, kifle i tople sendviče i šuškali u grupicama. Između sivih pločica i njihovih cipela šljapkalo je tanko blato. Vrata su se zalupila, ulični žamor je isčezao i pojavio si neki mladić.
Ušao je, razgledao je naokolo neko vreme, kao da se divi upaljenom svetlu i bojama u prostoriji.
Okrenuo se i proverio je da li je dobro zatvorio vrata koja je zalupio. Bio je pijan, naš junak. Usta su mu bila otvorena i čačkao je samog sebe po kosi. Buljio je negde u daljinu, kao da je tražio nešto udaljeno, ali sve što je mogao da uzme bilo je sasvim blizu, ispred njega.
Pristupio je šalteru i razgledao je peciva. Ostali su jeli i nisu obraćali mnogo pažnje na njega – zapravo, čudili bi se da je došao neko trezan. Prodavačica ga je posmatrala par sekundi, zatim, videvši da još razgleda, skrenula je pogled i krenula za nekim svojim poslom, pakovala nešto. Mladić, pošto se odlučio, naslonio se rukama na pult i čekao da ga prodavačica ponovo pogleda.
- „Dajte mi onaj hleb, tamo gore. Taj!“
- „Ovaj s leva?
- „Neee..onaj drugi, taj!“
Kako se prodavačica okrenula da skine hleb, mladić se naže preko pulta, zgrabi tepsiju punu bureka i hitrim koracima se uputi prema vratima. Prodavačica se okrenula na zvuk zatvaranja vrata i gledala je kao glupo tele – kud je naš junak otišao? Mladić je došao, prebacio zbunjenost pijanstva na nju i zatim, trezan, snašao se i pobegao. Neki krupniji, mišićav (slučajnost?) pekar je donosio tepsiju svežeg bureka baš u tom trenutku, i ugledavši ženu u blagom šoku, pitao je šta se dogodilo.
- „Uzeo je.“
- „Šta je uzeo?“
- „Burek.“
- „Šta?“
- „Celu tepsiju. Otišao je.“, slegla je ramenima i trepnula da podmaže oči suve od čuđenja.
Pekar je brzo ukapirao, spustio je tepsiju i okrenuo se prema svojim kolegama koji su bili u punom poslu: „Ej, ej, ljudi, idemo, brzo, lik je ukrao!“
Nije im trebalo mnogo da ga sustignu, pošto je ovaj trčao samo do obližnjeg ćoška, zatim skrenuo i nastavio sasvim umereno, misleći da niko neće znati u kom je pravcu pošao i da ih je nadmudrio. Bio je pijan. Ugledavši bandu ljutih pekara kako mu se približavaju neverovatnom brzinom, potrčao je i on - kako su ga noge samo nosile! - stiskajući tepsiju da slučajno ne ispusti svoj mastan plen.
U dubini noćnog mira, grupa ljudi u belim keceljama juri manijaka koji beži sa celom tepsijom bureka. Zapanjujuće. Naš junak htede da preskoči kanal, okliznu se i pade, a momci ga ubrzo sustigoše.
Videvši da je izgubio, pružio je svojim goniteljima tepsiju u nadi da će ga možda poštedeti nepotrebnog nasilja. Prvi pekar koji je stigao do mladića izvukao mu je tepsiju iz ruku i dodao je svom kolegi iza sebe, zatim je stisnuo pesnicu, zamahnuo i – tukli su ga. Kasnije su se vratili na svoje radno mesto i začudo dobro očuvan burek podelili su među sobom za dobro obavljen posao.

* Zasnovano na priči koju mi je ispričao moj drug DP iz srednje škole.