Sve u svemu

Topao zimski dan je i sneg koji je napadao tokom prethodnih, hladnijih dana, sada se topi pod bledim suncem i sliva preko crepova u oluk. Sve je blatnjavo.
Soba je relativno čista – Igor ju je pospremio i uključio grejanje jer je Petra najavila svoj dolazak.
Ispraznio je pepeljare, a maramice izobličene od tvrde sline sakupio je i bacio u đubre. Vreo čaj se hladio na stolu pored kauča i ona je svakog trenutka mogla doći.
Došla je, vrata su se otvorila teško i uz škripu. Skinula je školsku torbu, šal, kaput, kapu, sela je na kauč i zagledala se u čaj. Zatim je pogledala svog momka:
- „Pa gde si ti dosad?“, reče Igor veselo.
- „Kasnio je bus.“
- „Stizao je na vreme kad su putevi bili zaleđeni.“
Izgleda da je očekivao osmeh na njenom licu, i pošto ga nije video, uozbiljio se i on.
Oboje su podigli svoje šolje čaja i pili. Pogledali su se brzo i zatim trepnuli i skrenuli poglede kao da je to bila greška.
- „Prvi čas mi je srpski“, reče ona, „Ne mogu da kasnim.“
- „Aha..“
- „Tako da neću dugo.“
- „Dobro, nemoj“, pokuša on opet onim veselim tonom.
- „Teraš me?“
- „Aha“, on se nasmeja i nasloni se leđima na kauč, pogleda u plafon i smeška se vragolasto.
- „Šta je?“, primeti ona.
- „Ništa, sve je u redu. Kod tebe?“
- „Šta ti je smešno?“
- „Ti, pošto nećeš da se smeješ.“
- „Pa kad nisi smešan.“
- „Ni privlačnim me ne smatraš onda? Humor igra važnu ulogu, znaš.“
- „Jako si čudan. Šta je sa tobom?“
- „Svejedno, pij taj čaj.“
Pili su čaj neko vreme i ćutali.
- „Kol’ko je sati?“
- „Pa trebala bi da kreneš.“
- „Još ne trebam. Ti me stalno teraš.“
- „Pa idi ako ti je dosadno.“
- „Neću još da idem.“
- „Možeš ako hoćeš, pošto više ti nisam ni smešan ni privlačan, šta radiš onda?“
- „Pa pijemo čaj kao i uvek. Zašto analiziraš sve previše?“
- „Ne analiziram. Došla si ovde sva namrgođena i sad mi govoriš da sam ja kriv što se svađamo.“
- „Idem.“
- „Idi, kad ne znaš ni da se smeješ.“
- „Mrzim te.“
- „To mi prija, inače nikakve koristi od tebe. Mrzi me onda.“
Otišla je, za sobom je povukla škripava vrata, ostavila malo čaja u svojoj šolji i Igor je to popio.
Sedeo je neko vreme na kauču, slušao kako se napolju sve topi i curi. Obe šolje su bile prazne. Ostavila je šal. Na kraju krajeva, napolju je bio topao zimski dan.